Dobar dan!

Šta kada ti neko ovo zaista poželi, s osmehom od uveta do uveta, jer je potpuno srećan, jer ste tu? Bez, ali, možda, šta ako, samo – Ma, DOBRO JE!

Ima li komentara na čistu sreću? Mnogo je teško jer je potpuno prosto. Nema.

Nekad je sve, ama baš sve, kako treba. I posle će – sat da kasni, saobraćaj da zaguši i reuma da stegne. Posle. Sad, sunce sija, kafa miriše, i cveće cveta, pa izdrži ti to.

Trebalo mi je vremena, treba mi još, da naučim da može slobodno da se diše, bez strepnje. Ne zato što je moja sreća pink roze, blindirana od svake opasnosti.

Ne, naprotiv, sve može a mnogo šta i hoće, otići dođavola. Ali polako, mogu ja i to. Okrećem pedale brzo kad mi treba zalet, štedro, s mukom, kad je uzbrdica koja mi se ne da.

Bicikl je božanska sprava!

Ono što mi se najčešće dešava, su mala svakodnevna čuda.

Znate, biciklom, od malopre, ja na Lidu, u letnji sumrak. Pa dok se gubim, po raju na zemlji od dunavske prašume, zatekne me u povratku na obali purpurna sumaglica. Potpuno magično!

River, Leon Bridges

Kao da je neko tamo, koga sam zaboravila, zamahnuo štapićem, i kaže:

“Evo, vidi! Ovo je samo za tebe, iako si nas na Dunavu zaboravila, čitava desetleća… “

Neću više nikad, do god mogu ovog da se setim. Hvala, do neba!

Problem s dnevnim dozama neverovatnosti je, što brzo izlape. Nisu lake za prepričati. Nerealna su. A i šta to koga briga…

Ko bi sad recimo slušao, da je jednog prepodneva, Tihomir Stanić spontano govorio Andrića s poletom i darom kakav ima, u knjižari, pred publikom od cela dva knjižara, koji su se u tom trenutku,  istopili od sreće?

Niko, sem tih knjižara, kojima je ulepšao dan. Ali zato, svratite slobodno po najbolje preporuke za čitanje u Beogradu, u Makedonsku 12.

“Ne, ne dečko, to ti nikad neće poleteti. Tako se ne prave avioni!”- Sofronije je ubeđivao.

I svi mi to na sve strane ponavljaju. Radi tebe nadbubrežna pa preskačeš, roka te endorfin, ne znaš gde si.

Jooj, skroz su u pravu. Pojma nemam gde sam, jer nikad ovde nisam bila.

Najednom se setih, ja pišem! Pa onda, verovala ili ne, od toga može i nešto da bude?

I šta se desi?

Ispred mene se  nađe poziv za ŽMK Copy-radionicu

Odem, tamo  upoznam  Snežanu, koja dva puta kucne svojim crvenim štiklama, i reči same počnu da se sklapaju u najatraktivniji sadržaj.

“Draga, nemaš ti problem s pisanjem, tvoj izazov je samopromocija. Ali ne brini, radićemo i na tome.”- kaže meni ova čarobnica reči.

I evo, trudimo se. Ako ovo nije čudo, ne znam šta jeste.

Desio nam se i poziv za Žurku propuštenog plesa na BITEF Polifoniji.

Ne da su nas postrojili od početka, preslišali i uneli  u lice s najlakšim pitanjem:

Šta ste do sad propuštali?  Smete li da budete ono što jeste?

Odđuskali smo odgovor, zavrteli masne fote, sjajno se zabavili s najhrabrijim ljudima koje sam do sad srela. Jer smeju da budu ono što jesu, na najzabavniji način. Ne propustite nikako ovaj poziv, kad ga dobijete!

Ni tu nije kraj.

Dok sam s decom brčkala po plićaku na onom Dunavu, i ponosno gledala šta će moj prvak da napiše u pesku, osvanu: GUZICA!

Da, da, mojoj deci je to lajtmotiv majčinske ljubavi, pojma nemam zašto. Valjda zato što u našem životu nema UZICA.

Čak su nam i papagaji i ribice a pas pogotovu, potpuno samosvojni.

Moja mama, u cvetnim grilonkama, kaže :

“U ovoj kući vlada neka zarazna tvrdoglavost!”

Zlata joj se iz akvarijuma šeretski nasmeši, i vrcne perajima, kako samo zlatne ribice umeju, i pošalje poljubac.

Prava istina je, ne treba meni kraj. Meni se dešavaju počeci. Sjajni počeci. Možda je sve kao na Šejkinom kolažu, neko nabacano dnevno đubre.

Ogrisci, isečci, komadići, trice i kučine, ovo ono,  tu i tamo, zbrda zdola, paramparčad.

Pa i neka je. Sav taj nered, to šarenoliko mnoštvo u savršenom je skladu. Priča priču, ako hoćeš da čuješ. Onako kako je čuješ, može da ti zasladi tren, dan ili ceo univerzum. Može i da promakne. Ode u spam, bez da si ga i registrovao.

Nema veze, možda i nije bilo za tebe.

Ali redovno proveravaj sve svoje inboxe, neka praskozorja su neponovljivo lepa, i možda baš za tebe!

I zato Dobar dan, svaki dan!

Čitajte, pišite, pratite…