Himalaji

Na krovu sveta. Kao da ste se zaista popeli starim uskim stepenicama i sad mozete da kradom gledate s krova, s visine, na sve. Doduse, mi smo u Meklaud Gandz stigli strmoglavom nocnom voznjom autobusom ali to je to.

I prvo sto osetite je svezina, hladnoca koja vas prozme do kostiju kao da vas time procisti i pripremi, odakle god dolazili. Makar i na samo 2080m nadmorske visine, vi ste na najmocnijim planinama planete.

Mesto gde zivi Dalaj Lama i gde tibetanski monasi nalaze utociste. To odmah budi postovanje. Ali vraca vam mirom, nekom smirenoscu kao da niko ne govori a svi osecamo- da se moze odcutati zagledano u pogled sto puca u snezne vrhove, cetinarske sume i svu razigranost hramova.

Nikad mi nije bilo jasno cemu sarene zastavice u budistickim hramovima. Otkud toliko boja koje leprsaju na vetru kao na decijoj zabavi. Konacno mi je objasnjeno da je to simbol Budine pobede nad Marinim, djavoljim, iskusenjima. Ta pobeda se vetrom prenosi dalje i kaci gde god. A tako radost nosi posvuda.

U hramovima se molite okrecuci molitvene valjke koji sadrze i preko 10 000 molitvi u samo jednom okretu u smeru kazaljke na satu, tako da ne morate da zamarate svojim zeljama, mukama i zahtevima samo zavrtite, cuce vas. Bogovi jesu bogovi ali nas je previse i neumereni smo. Ovako, provezbate usput.

Sva ova cistota nije samo pusta tlapnja i duhovno prosvetljenje koje se desi nekome. Ovde se i konkretno brine o higijeni, reciklazi, necete videti nered i smece, plasticne kese se ne koriste.

Srescete putnike iz svih delova sveta, sa svojim pricama, iskustvima koje delite uz caj. Monasi ce vam se stidljivo i toplo osmehivati. U Dalaj Laminoj kuci mozda zateknete i pravljenje mandale od peska u svim bojama.

Iznad vodopada, stize se trudom uz uske stepenice, u Siva kafe.

Dok vam se hladi caj s djumbirom i palacinke s medom i limunom, prohladan vetric ce vam blaziti suncanje.

Majmuni su meni najveca opasnost koja mestimicno prodje ovim stazama, jednostavno propustite da nadmeno prodje porodica svojim putem. Jedino ih se psi ne boje.

Odavde se nerado odlazi. Taj mir obuzima i pleni, sto bi i kud bi dalje?

Ali ceka jos mnogo neverovatne Indije, idemo.

Do skorog citanja!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s