Kroz pricu, pustinju i vozove

Put nije samo destinacija, put je proces koji se zapocinje u pomisli, zelji, odluci, cekanju. Pa pakovanje, polazak, i ono meni najteze, sam cin putovanja raznim prevoznim sredstvima. Putovati autobusom ovde u Indiji je posebna prica. Nas bus je bio prilicno udoban sto je samo donekle olaksalo. Vozac ima svoju percepciju brzine, krivine ali ne i mucnine. Nema usporavanja samo gas, gas, dok ne iscuris sa sedista. I tako, pa bilo je i po 15 sati.

Mi smo hrabri i izdrzljivi putnici. Jer idemo i indijskim vozovima a to ako nije podvig, makar hajde za prvi put, ne znam sta je.

Indijska zeleznica je Indija u svom integralnom najneposrednijem obliku u slici, mirisu, potpunom vanvremenskom iskustvu. I avantura ali da se ne lazemo, poprilicno strokava. Ko prezivi pricace, pa eto, vrlo sam ponosna

Voznja kamilama na krevetima po pustinji Tar, posle „surduknucu te- surduknucemo se“ autobusa je meni bar bila novi izazov. Vrlo klimavo, neudobno i ne znam da li se i maharanama desavalo- kamila nije htela uzbrdo. Ni makac. Pa skaci naprecac u puderasti zuti pesak kad ono- bodljikavi chichci i skriveno trnje! Na tezi nacin smo otkrili bez ozbiljnih posledica, na srecu

Stigli smo do ciganki koje su nam plesale u zalazak sunca, s vatrama na glavama cak, u najsarenijim nosnjama.

Deca su se otimala za slatkise dok su kamile s kicankama nezainteresovano prezivale cekajuci povratak.

Mnogi su zaplesali s ovim devojkama, ritmovi su nosili.

Pustinjska svezina noci je polako osvajala, vratili smo se u Pushkar.

Ovaj sveti grad, s jezerom kao punim srcem po sredini, sija i danju i nocu. Nekim dubokim sjajem koji se ljeska po njegovoj povrsini i jutarnjem bljeskavom odrazu beline gatova. Ili sarenilu raznoraznih dekora restorana po krovovima. Nije cudo sto je ovo mesto posred pustinje odabrano za jedini Bramin hram. Posebno je. Kako i ne bi, voda gde je nema, zadivljuje i tera da se zaustavis i prosvetlis. Tome gatovi i sluze, kako u hinduizmu tako i inace.

Moj omiljeni Ganesa, koga iako s glavom slona, uvek vidim punog vrcave radosti i nasmejanog, bucmasti seret, tu je na malom oltaru. Jata ptica vas nadlecu dok bosi ujutru prolazite stepenicama gatova. I kako lepsi poceti dan?

Zatim slede metez i halabuka marketa sa svim mirisima od prodavnica parfema odakle vas zapahne miris lotusa, pachulija do mirisljavih stapica iz svake radnjice, balege po putu i urina iz svakog senovitog coska. Arome kolaca s kardamonom, na mleku, s pistacima i ruzinom vodicom, teraju vodu na usta dok prolazite pored gomila voca, standova s cajem, zacinima.

Neodoljiva energija koja samo moze povremeno se iscrpeti a umine nakratko nocu. Tada se gatovi ispune priljateljima i citavim porodicama a iznad u brdu se cakli put ka hramu koji kao da lebdi jer se ne zna gde zavrsava tama uzvisenja a pocinje mrklina nocnog neba.

Ne bavim se energijama, nemam enzim za varenje pozitivne energije, pa se i na samo pominjanje iste, meni odmah smuci. Imam tu slabost…

Ali ovde se susrecem s draguljarnicama koje prodaju raznorazno poludrago i drago kamenje. Za svaku zdravstvenu tegobu, dusevni nemir, problematicna resenja i resenja svih problema. Od samoce do vode u kolenu… Tja, meni to neki tandarabroc…

– A onda izaberi jedan. Nasumicno, prvi koji izaberes bice tvoj, sigurno. Pa hajde, da se igramo…

Moj kamen je Chrysocolla, kamen novih pocetaka. Kamen koji pomaze sanjarima da zakorace u nove avanture, kamen samopouzdanja, samoostvarivanja i kreativnosti Slucajno?! Ko bi rekao… Moj kamen!

Tu nije bio kraj, trebalo je oplesti makrame privezak oko ovog prelepotana i to sam nasla nadomak draguljarnice. Sjajan mladi decko jos uvek crvenih prstiju od boja Holi festivala, pricom i vestim prstima vezivao je i pleo oko mog kamena.

Ima 19 godina, sa skolom je zavrsio i sada se bavi umetnoscu izrade nakita koji se plete i vezuje u raznobojnim cvorovima. Izuzetno tezak zanat, kome se posvetio zahteva da nekad radi i nocu, po porudzbini. Ne zali se, samo plete uz muziku s mobilnog, pevusi, caska.

– Dodaj mi taj sekac i ugasi ventilator, molim te, ovo ce biti gotovo za 20 minuta- dobacuje dok sedim u radnjici i nestrpljivo cekam. Bio je zaprepascen da niko ne radi tako makrame kao on, u Evropi… Eh drugi je to dalek svet…

Moj kamen je gotov, stavljam ga oko vrata i idem punog srca. Da, ovo radi, pa eto price koja je pocela, kao sto kamen i obecava…

U spletu puteva, izazova, pomesanih osecanja, novih iskustava vezuju se cvorovi citave ove makrame mog indijskog iskustva. Imamo jos dosta toga ispred nas, radujem se svakoj petlji…

Bitno je da sam je imala, na vreme…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s