Ovo je lista onoga sto smo preziveli, gde smo se na tezi nacin naucili, u hodu prilagodjavali i jos uvek se trudimo:

• Prljavstina se prelezi, ali nikad ne prolazi. Dakle nece vas biti briga vise da li sedite na podu, stepenicama ili gatu, preskakacete gomile djubreta, prljave bare vode, pse, krave, svinje, koze i pripadajuci izmet, shut, prosjake, decu, ljude koji jedu, mole, kupaju se ili spavaju na ulicama. Na to se ogugla. To je svakodnevica. Na miris, smrad, dim, smog, prasinu, takodje. Pijete iskljucivo filtriranu vodu, perete njome zube, cetkicu to da ne omanete, tusirate se cvrsto zatvorenih usta. Nista narocito novo, culi ste ovo.

• Nema reda, ama nikakvog. Gradjevine i rusevine su na istim prostorima barabar, gradi se metro u centru Dzaipura a na istoj raskrsnici na trotoaru brije iz lonceta.

• Deca se kupaju na crevu ulicnom, nama je tacno skretanje do hotela bilo- desno od krmace! Na zeleznickim stanicama se spava po podu dok se ceka, postoji stanicni WI-FI, doduse ne znamo kako radi. Svi i svuda vrlo uredno peru zube, tu niko ne preskace. Ves se susi na svakoj ali svakoj ogradi, cak i posred prometnih saobracajnica. Uvek je dobro vreme za caj i nesto za pregristi, svuda ga i nude i piju. Vrlo cesto cete cuti neko slavlje, muziku, orkestar, retko ce vam biti jasan povod. Vrlo su konzervativni ali imaju javne pisoare- na vidnim mestima. Nema bas cesto kanti niti iceg za odlaganje djubreta, a neprijatno je bacati ga iako vas okruzuje konstantno. Na sve strane su pustene razne domace zivotinje nikako razluciti da li ih vole ili ih ama bas briga za njih. Kontrasti, kontrasti ali zapravo sve u skladu, samo ako se sa smeskom odaljite i neoptereceno prihvatite.

Svi se svuda osmehuju! Od srca! O iskrenosti necu da sudim, meni su ti osmesi lepi! Uljudni su iako bulje, znatizeljno posmatraju, cude se ili dive. Onako, decije ljubopitljivo ili seretski ali nece vas to vredjati. Na kraju, i mi to radimo.

• Oko svega se pogadjate i to se vezba! Veeliki su trgovci, prevaranti i lazovi. Ali sporta radi, turisti smo, pa ko se oklizne. Ali nisu ni oni imuni na sharm, mozete ih i ocarati, po potrebi.
• Vreme je najrastegljivija kategorija! Cekacete, cekacete i cekati. A onda ce oni zaboraviti porudzbinu u restoranu, da vam puste toplu vodu u hotelskoj sobi ili cete vi zaboraviti sta ste uopste hteli. Ali kud zurite? Pa bice!

Idete cesto bosi- obavezno po hramovima, gatovima, bez izuzetaka. Treba vam laka za izuti obuca. Ne, nikog ne zanima da vam krade obucu, postoje ormarici, police, dzakovi i ljudi gde se obuca ostavlja. Izuvate se jer je necisto po svetim mestima ici obuven, takodje ne uporedjujte cistocu tih mesta i vasih nogu, u pitanju je princip. Jedna od velikih prednost Indije za mene je upravo ova bosonogost. Sloboda stopalima!
Jedete na mestima od poverenja, s preporukom najbolje ili na kojima ima vama slicnih. Ni to nista ne mora da znaci. Svaki stomak je prica za sebe, dok jednom prija drugi se sutradan od tog istog s dusom deli.

• Ja konkretno jos uvek nemam hrabrosti za voce, vocne sokove i hranu s ulicnih standova, osim omleta. Tako osecam da treba. Mnogima i ovo ide, svaka cast. Sve je zacinjeno, ljuto i ako trazite nezacinjeno. Hrana zraci i privlaci, aromaticna, sita i zdrava. Bilo da jedete vege u svetim gradovima ili gustate piletinu na razne nacine bicete preplavljeni .
• Ovde se covek kad stigne oseca ugrozeno, prosto ga i sam vazduh napada pri svakom udisaju. Ali zapravo je vrlo sigurna zemlja. Mnogo su vece sanse da vas opljackaju u Barseloni, Rimu ili nekoj vecoj evropskoj metropoli. Prilika cini lopova, necete ostavljati otvorene torbe, rance, kese ali novcanik u torbici oko struka je potpuno bezbedna varijanta.

• Novac ce vam nestajati brzinom svetlosti u ovom raju za kupovinu svega jeftinog. Kao da isparava dok se provlacite kroz markete, tezgice, radnjice, dok narucujete bagatelna jela po restoranima, cedjene sokove, kolace i delicije svake vrste. Sve vristi, umiljava se i navlaci vas na kupovinu bilo niskom cenom bilo ekskluzivnoscu- jer toga takvog za toliko ima samo tu! Propast! Pa izdrzi ti ta iskusenja! Sva sreca i prostora i para jednom nestane, svaka vreca ima dna a i na aerodromu ogranicenja tezine prtljaga.

• Saobracaj- ovo se mora doziveti! Taj metez, svega sto se strmoglavo krece od 2 do 4 tocka, uporedo, unakrst, iznenada pod neverovatnim uglovima i brzinom koje se niko ne boji. Juri, zakucaj se, ponovo pojuri, trubi, trubi, ukoci u mestu.. I tako svi i svuda od najuze ulicice do autoputa gde se konstantno ispovedate pred sudnji cas koji samo sto nije. Pomozi, spasi i nateraj ga da uspori!

• Ali najjaci utisak je uvek i samo lepota! Ljudi, gradjevina, reka, prirode, tkanina, ma svega i kad se najmanje nadate. Na to se tesko ostaje imun!