Hramovi, ljudi, bogovi…

Ponesto se i ne pita- zato sto je ocigledno, zato sto ces time povrediti, zato sto vas se prosto ne tice. Deca pitaju, bas suprotno, jer je upadljivo, jer je drugacije jer ih zanima. I to je uredu.

Ali sta reci kad si vec pitan- verujes li? Odgovor je sasvim jasno da ili ne. Ne moze se ponekad, pomalo i po potrebi. Nema vere za poneti, instant i privremeno. Onda ste samo pragmaticni, ne verujuci. A opet, pa sta, ako vam tako prija?

Moj odgovor je oduvek da, jer mi je to prirodno stanje stvari kao sto hodam na dve noge, govorim, slucajno srpski i zensko sam. Agregatno stanje moje vere je promenljivo, to ne znam da razlucim skroz, uglavnom se jasno javljalo ispred crkve sv. Petra i Pavla u Topcideru i to ispred ulaza. Ima jos nekih mesta gde se sretnemo- jedne stepenice, skoro svaka reka, oci moje dece, lice moje majke, titraji sunca u zelenoj krosnji, zagrljaji, psi.

Ne mogu da svoju veru grdim, krivim i trudim se da ne trazim. Da budem zahvalna, to je cilj. Bahatim se cesto a ne treba, nimalo.

Ovde u Indiji mi se cini da su ljudi s svojim bogovima na ti. Hinduizam je vise slavlje zivota nego religija, naucih. A bogovi su poput ljudi, te se s njima tako i postupa. Nude im se darovi, vole se, molim im se i po svuda su oltari, kipovi, slike, hramovi. Oni nekako zive zajedno, sjedinjeni.

I mocna Ganga je bozanstvo. Njena sveta voda se pije, kupa u njoj, meditira na obalama, spaljuje na gatovima, pustaju se korpice cveca kao darovi.

Moj osnovni utisak je da nema onog ustogljenog strahopostovanja i osecaja krivice, jer nismo ili jesmo sto ne treba i sto je pogresno.

Prosto se za svaku situaciju i priliku nadje odgovarajuce bozanstvo i jako cuva lose karme jer zasto bi svoju reinkarnaciju opterecivao losim? Put do nirvane je i tako skoro beskrajan a ko zeli da u sledecem zivotu bude crv?

Ja to tako razumedoh, oprostite svi koji stvarno znate nesto o cemu ja ovde natucam..

Imali smo tu veliku i retku cast da juce odemo do Haridvara, najsvetiji hindu grad, na gatu Har Ki Pairi. Bili smo na pudji.

To je molitva tokom koje se moli, peva, u Gangi se kupa i nude joj se darovi. Sve to na gatu, na otvorenom, u smiraju. Hiljade ljudi, u hodocascu, bosonogi, uz vatre, prskanje vodom, u mirisu cveca i mirisljavih stapica.

Mi smo tu bili retki gosti, koji su srdacno docekani. Nismo ostali uzdrazani, i nase korpice i zelje su otisle Gangi. Bilo je zadivljujuce, makar sve to i kao predstavu gledali.

U Zlatnom hramu Amritsara, docekali su nas Siki. Ponosan, stamen narod, prelepih sarenih turbana, dugih brada. Cojstvo i junastvo, o tome i znamo dosta. Ali njima taj ponos nije ustao u epici, oni ga nose u stavu, odrazu, i za pojasom u handzarima.

Izdvajaju od svih ljudi na svetu. Nikad se ne razdvajaju od oruzja. Ratnici sto jesu uvek brane, nikad ne napadaju. Ali ne bili im na putu kad su izazvani.

U hram smo usli bosonogi, procistivsi se u prolazu, i ostali potpuno zadivljeni. Hiljade ljudi u hodocascu, kupaju se u svetoj vodi ogromnog bazena, cekaju na ulaz u hram satima, odlaze na obroke koji se besplatno spremaju svakodnevno za cak 100 000 posetilaca- sve to s osmehom!

Ne, nema guranja, nema svadja, nema nervoze. Radost, to se ovde nosi. Od deteta do starca, od prelepih devojaka u sarenim sarijima do starica koje se pridrzavaju pri hodu. Jednakost je ono sto Siki veruju u svemu i to se oseca. U srdacnosti, u gostoprimstvu, cak i onoj decijoj ljubopitljivosti. Mozda smo im malo cudni ali vrlo rado se slikaju s nama.

I zasto ne bi sve te osmehe ovekovecili? Slikali smo i slikali su nas do besvesti. Mislim da je ovo i hram selfija, u najlepsem smislu. Cak su i sarani u vodi vrlo fotogenicni.

Meni je u Rishikesu dovoljno i da svakog jutra sedim na plazi, na obali Gange. Imala sam i drustvo, vrlo neposredno i srdacno. Prosto su mi dotrcali u zagrljaj i izljubili me. Ko bi odoleo? Svuda podji, svoga psa nadji! I eto ga, verovali ili ne!

One comment

  1. Радовати се животу је најбише што смртник може да уради како би се искрено захвалио ономе у кога верује, знаш лепо је у твојим текстовима што кад читаш заиста си тамо макар на трен и заиста осетиш ту енергију која те је инспирисала на текст…Браво

    Свиђа ми се

Оставите одговор на LepiGosha Одустани од одговора

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s