Samoniklo

 

Neki putevi te nađu bez putokaza, table ili objašnjenja. Tek tako, usput, promakne slika sveže ispečenog hleba koji zamiriše s timelina, zacrvene se rotkvice, dobre oči telenceta ogreju srce. Samoniklo stanje duše…

Idemo na Iva farmu!

IMG_20180407_180101

Vrbopuc već odavno radi svoje, pa livade, rascvetalo voće, behar … Neodoljivo zvuči..

Nego gde je to? Okolina Šapca, selo Jalovik, pa baš i nemamo neku predstavu kako to može da izgleda biodinamičko imanje koje je obrazovnog karaktera, osnovano na čistom entuzijazmu još davne 2008…

Organska proizvodnja hrane, u skladu s prirodom, sezonski, zdravo… već koliko puta se to čulo.. Ali ima nešto tu drugačije, bračni par sa zapada Evrope, stranci, koji pokreću ovu ideju u srpskom selu… Taj osmeh Vivijen, nenametljivost i šarm objava na srpskom s ponekom greškom.. Pa sakupljanje bilja po poljima, u gumenim čizmama.. Hvala bogu, nije ništa etno, domaće, nego naše se tu čuje…

Pakujemo čizme, uključujemo GPS, put pod noge!

Stižemo, ali gde smo? Skromno seosko imanje, bez table ili reklame, fino raskaljužan put do tamo… taman smo pomislili da smo promašili iako google maps kaže drugačije, kad nam Bou mahnu i vedro kaže- Tu ste! Izvolite!

Odvodi nas do kućice gde nas Viv pozdravlja, dok medju uredno složenim zelenišem, pakuje porudžbinu. Maca nam se mota oko nogu a Karla njihova devojčica plavih uvojaka nas dočekuje ljubopitljivo.

Viv, dobacuje: – Odakle ste? Iz Beograda dolazite, čak? Baš lepo, evo sad stižem, idemo da sakupljamo samonikle biljke…

Karla mi bere neko žuto cveće, maslačke i kaže važno: – To se sve jede!

Krećemo sa po gajbicom ispod miške, Vivijen nosi i „Sunčevu trpezu“, Mirjane Petrović, kao što i čarobnjaci imaju svoje tajanstvene priručnike… Baš ova, je vrlo prijemčiva, poetična a sasvim praktična kad krenete u avanturu branja biljaka i korišćenja svega onoga što je samo tamo neka trava i korov…

Viv nas uvodi u ovu priču, prostim rečima – Mi zapravo po hrani stalno gazimo… Vidite, ženska bokvica uspeva baš tamo gde se najviše prolazi a jedan listić dnevno je dovoljan za jačanje imuniteta.

Ubra, pokaza i pojede! Pa da probamo i mi…

Odmah do je bila muška bokvica izduženog lista, pa zatim lažna kopriva ljubičastih cvetića za koju reče da se ujutru odlično slaže uz hleb s maslacem, slatki su, puni nektara. Bele rade, sjajne u salati a mišjakinju belih ili plavičastih cvetića možete neograničeno jesti u salati.

Gajbice nam se pune, sunce se iza oblaka malo skriva malo proviri. Dolazimo do maslačaka koji su pored svoje lekovitosti i hranljivosti, nosioci Jupiterove energije!

„Cvećem možete osetiti i sve boje, planete, crveno je nosilac Marsa, žuta je boja Jupitera, Sunce je više bele boje, kao njegova jaka svetlos. Slikajte sa decom cvećem, upijajte sunčevu energiju iz polena maslačaka, prosto utrljajajte je u svoj dlan!

20180407_1310271844056403.jpg

Tu smo već se oduševili aromatičnom hajdučkom travom, pa eto je i divlja nana koja osvežava dah i gasi žeđ i pravo oduševljenje kiseljakom! Tako mali listić a tako isto opor i kiseo kao zelene džanarike, nekada u dvorištu, kod kuće! Sjajno!

Prošli smo pored štale s kravama, bušama, autohtonom vrstom koja se gajila vekovima na našem podneblju, danas samo uz subvencije. One su tako lepe! Nije se slučajno Hera vrhunska starogrčka boginja hvalila kao kravooka. Taj mio pogled, još kad ima samo 6 dana, ko bi odoleo.. U povratku pozdravili smo se i s kozama, jedna je vrlo uvežbano ispozirala…

img_20180407_1804061734983706.jpg

U međuvremenu nam se grupa povećala, polako smo prešli skoro čitavo polje, stižemo do bare na kraju..

Viv nam objašnjava da je ovo vrlo suvo područje, iskopali su tu baru u kojoj skupljaju kišnicu za navodnjavanje, u nju se ujedno drenira i okolno zemljište, jer je pod padom.. Ipak nije bilo dovoljno vode, iskopali su i bunar čak 300m dubok.

„Čekajte, pa zar jedan od osnovnih uslova pri kupovini imanja, nije upravo voda?“- pitao se još jedan posetilac koji nam se pridružio s porodicom…

„Pa, vidite, ja to tako ne gledam. Uslovi koji su vam dati ne moraju biti oni koji će presuditi, oni koji vas određuju. Mi smo se vodili sasvim drugim, osećajem. Svaki predeo je lep i dobar, možda za vas, možda i ne. Ja potičem iz veoma sušnih predela, meni je ovde sve blisko, priroda, ljudi, biljke su suvlje ali vrlo koncentrisane. A sad, ima i vode! Mi smo se ovde našli i pronašli..“

Kroz osmeh, blagost, mir i radost- pred Uskrs! Tako lako… A bilo je sve samo ne lako podići štalu svojeručno, očistiti, povratiti zemlju… O tome nismo čuli mnogo, a i bili smo previše zauzeti jer smo stigli do malog luga, šumice, s par obronaka koje niko tu nije očekivao. Sve se zeleni od sremuša, od zimskih padavina tu vrluda potok. Deluje magično s malim ostrvcima koje kao da su vile čarobnim štapićem stvarale za svoje male vrtove…

20180407_1244191766679241.jpg

Ovo je sjajno mesto za decu, na otvorenoj procvetaloj livadi, uz upoznavanje s domaćim životinjama, ukusnu domaću hranu, branje bilja i spontano i sasvim prirodno  prihvatanje prirode kakva jeste. Bez atrakcija, mnogo objašnjavanja, možda samo da ih u gumenim čizmama pustimo… znaće već sve i sami…

img_20180407_175639237956012.jpg

Ono što je mene od početka privuklo je što se ovde oseća kao da se vraća nečemu svom, bliskom i poznatom. Setila sam se kako je Deda brao cvetove bagrema koje je Nana pripremala kao mirisne uštipke. Da smo kao deca taj bagrem svakog proleća jeli, kao što je bilo uzaludno da nam brane da se penjemo po džanarikama i jedemo ih zelene.

Prvi paradajz, brat je ubrao iz naše bašte, koji su moji zasadili, tata zalivao. Trešnje su se brale i krale sa komšijiskog drveta, makar bile i potpuno gorke. Ništa slađe nego skrcati orah a divlje kruške nismo ni hteli da jedemo, suviše ih je bilo za razliku od malina koje su škrto rađale a smrdibube se u njih stalno zavlačile. Znam kako mirišu dunje, kako se pije voda s česme u dvorištu, gde se najlepše igra u blatu, koliko boli stomak od zelenih kajsija.. E, a sve to u sred dvorišta i bašti jednog kraja Beograda, koji više takav nije… Duga i druga priča…

Vratili smo se da se počastimo u prodavnici Iva farme, već su dolazili i drugi gosti, kupci i prolaznici. Ovo nije ugostiteljski objekat, ovo je imanje koje stvara nešto vredno i zdravo. Bilo da naručite dostavu namirnica na kućnu adresu, dođete da se upoznate, nešto naučite a mnogo toga uberete i probate, na imanju Iva farme zaista se od jednog  skoro mrtvog sećanja stvara živo iskustvo.

Svratite, kod njih, naći ćete i nešto svoje!

img_20180407_2030241965711475.jpg
Integralni bageti, koziji jogurt i sitan sir, rotkvice, so sa samoniklim biljem, sremuš i slasan korov!

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s