“Ne, ne dečko, to ti nikad neće poleteti, tako se ne prave avioni!”- upozoravao je čuveni pevac neženja.

Znate citat, redovno ga koristite, tačno prepoznajete. Prosto je, očigledno, pa to svi znaju. 

Ne baš svi, zavisi. Mnogo mlađi od Sofronija, neće ukapirati. 

Neće im značiti ni Lucijino “hvala ni za šta, bivši pas čuvar”, Popajevo „selam, selam, kobasica mortadela”, Sofronijevo „Čuj sestro jel’ li išta od ovog što ti ja pričam ušlo kroz taj tvoj plavi šeširić „. 

Ako nisu gledali, kako bi i znali…

Opet, tako je lepo kad se prepoznete generacijski po ovakvim sitnicama koje osveže dan, sjajan su štos, tačno određuju karakter, situaciju, atmosferu. Može sve to naravno da se objasni, približi ali…. Nije to to. Mora da vam bude poznato, pa makar da ne propadne štos.

Sve je to od pre. Kada su se crtaći gledali na kašičicu, uvek isti, u krug. Kada si znao tačno iz kog ćoška će projuriti Džeri dok ga vreba Tom. Ili odakle će se dići u vazduh ili niz liticu surduknuti Pera Kojot Supergenije dok mu se u lice plezi ptica trkačica. 

Tada nije bilo ni zabranjenih slika nasilja, maljevi, eksploziv, proždiranje, su bili uobičajeni ko skretanje levo od Albukerkija.

Twitty najkrvoločniji kanarinac ikad, misli da je video cica macu i skoro uvek tako nevin i krhak umalo košta glave Silvestera. 

 

Gargamel se nije štedeo ni asertivno borio sa svojim porivima da skuva štrumpfove, niti je Kefalo dosadno poučno zvocalo  opravdavan- bacan je naglavce iz sela sa svojim “lepo sam vam govorio”.

 

Crtani kao dar sa neba

 

Crtaći nisu morali da budu poučni, nežni i moralni, dosta je  što su prosto zabavni. Tek sa pojavom video rekordera smo mogli  da ih gledamo koliko hoćemo. U teoriji naravno, praktično, roditelji su bili mnogo restriktivniji. 

A i nije bila to ista draž, gledati crtaće neograničeno. Zabranjeno voće je najslađe..

Čuvena najava s licem od slova CRTANI FILM bila je uvek dočekivana kao dar sa neba. Isključivo u okviru školskog programa i pre drugog dnevnika. Takođe, ti crtaći tada, nisu imali neki komercijalni potencijal. Niste mogli ni trebali da kupujete igračke, odeću ili slatkiše s animiranim likovima. U najboljem slučaju skupljali smo sličice, a nije bilo zamislivo da vam između 2 crtaća nude kojekakve igračke, slatkiše s omiljenim likovima. Potrošačko društvo još nije krenulo tim stazama, barem ne kod nas.

Danas većinu ovih animirinih prepotopa možete gledati preko Youtube-a, interneta, pokazivati i objašnjavati svojoj deci. Uzaludno, uglavnom. Njima će većinom biti dosadno, nerazumljivo i bajato. Neki drugi klinci…

Danas stvari prosto stoje drugačije. Nije nužno sve gore. Crtaća je svakako mnogo više i dostupniji su kad god, i gde god. Čitavi kanali koji ih u krug vrte, internet, diskovi. 

Porok modernog roditeljstva- crtać na klik, kada izgubiš sve adute, snagu i strpljenje. 

I dalje ima silno zabavnih likova, skoro za svaki ukus. Bilo da ste ljubitelj jednoroga, istraživača, vampira, pingvina, dinosaurusa, bajki, legendi, akcionih junaka, čega god..  Ali ponuda prosto uguši pažnju, malo ko će koristi citate iz današnjih crtaća. 

Prost konzumerizam ih pojede…

Zato ipak nemojte odustajati, možda smo se mi igrali ožeži po muvi, uvek cerekali na “umočiću” i  ali ne moramo odmah reći klincima- grešiš, ovaj, grešiš silno sinak! 

Podelimo  ono urnebesno -kada bih imao 4 noge i govorio iaaaaaaaa, šta bih bio? 

Duško dugouško: Kreten!

Ili – reci Silvestere, jel bilo ludaka u tvojoj porodici?!

Uvek nam ostaje – 2 puta ništa je ništa, što znači da crva nije ni bilo! 

 Jer s nostalgijom i pravom možemo uvek sebi priznati: 

“Pero, genijalčino, opet si sam sebe nadmašio!”